Žarko Smiljanić Grafike

,, Žarko Smiljanić finim grafičkim tkanjem, izuzetnom senzibilnošću i tonskom iznijansiranošću otiskuje delove predela...Njegov potez nekad je minuciozan, drugi put vibrantan, ali uvek siguran i precizan. Korišćenjem odabrane tonske skale dočarava poetsko lirski štimung.
Žarko Smiljanić poseduje raskošno umeće grafičkog zanata i osobeno osećanje sveta i prirode. Kombinovanjem grafičkih tehnika duboke štampe, ostvaruje kompozicije jedinstvenih, istančanih rešenja i nadrealne atmosferske bajkovitosti.

,, Kada sam pre dosta godina video prve grafike Žarka Smiljanića, osetio sam da prelazim u jedan drugi svet, svet prirode, spokojstva, svetla, senki, osame i tišine...
Svet naročite estetizovanosti, veoma različit od onoga u kojem provodimo većinu dana svog ovozemaljskog života...

,, Lirska intimistička konteplativnost, obeležila je grafičke listove Žarka Smiljanića. Ničeg impulsivnog nema na njegovim grafikama, već samo suzdržane lirike i smirenog, sutonskog temperamenta. Sklad, prefinjenost i harmoničnost, idejne su odrednice koje su trajno obeležile grafički opus ovog grafičara... Ovog umetnika zanimaju onirijski, arhetipski predeli, izuzetno složenog registra svetlosti i senki. Na tim predelima raskošnim ili pustim, uhvaćenim u doba sutona ili praskozorja, on istražuje mističnu konstelaciju izmedju drveta i vremena. Magičnost i metafizičnost Smiljanićevih prizora jeste u neobičnoj lepoti razmera drveta, zemlje i neba, u njihovoj nedokučivosti, ali i božanskom dodiru.

,, Grafike izvedene izvanrednim umećem. Smiljanić ploču gradi brižljivo, strpljivo, dugotrajnim procesom obrade, klasičnim tehnikama duboke štampe, akvatinta, meka prevlaka, mecotinta. Poput starih majstora. U tradiciji plemenitih zanatskih veština. Uglavnom u dve ploče, gde često prva ploča nosi mahovinastu, travnatu podlogu zelene, bogate strukture, a druga ploča somotastom crnom definiše predeo, svetlost i senku...

,, Grafike Žarka Smiljanića jednostavno traže od nas i da ih oslušnemo i shvatimo nedodirljivu mirnoću kojom su sve natopljene, nagnaju nas da bar malo sanjamo, da pobegnemo u netaknuti svet tu iza i oko nas, svet koga smo se nesvesno odrekli.

,, Njegovi grafički listovi su jednostavni i prepoznatljivi. To je svijet tišine, koja zrači sa zatalasanih brda i polja baršunaste mekoće, iznad kojih se prostire široko nebo, sivo ili tamno. Naizgled, to su jednostavni prizori iz prirode, koji se sastoje od dvije, tri široke površine, znalački odabrane i čvrsto komponovane u cjeline...
Smiljanić je sav uronio u svoj poetski svet, nezainteresovan za prolazne, pomodne trendove, koji se brzo smenjuju na likovnoj sceni. Ovi predeli, nenaseljeni ljudskom figurom su poetska viđenja jednog davnog i čistog sveta, prepuštenog beskonačnoj tišini vremena...

,, Na Smiljanićevim grafikama nema figuralnih motiva, nema ljudi... Tu su biljke, predmeti, nebeski svod, sedam Vlašića. Učini nam se da nema života, međutim mnogo je životnog u tim grafikama, tu je život, tu su ljudi - samo ih treba otkriti.

,, Smiljanić svoje grafike stvara predano, sa beskonačnom strpljivošću i preciznošću, u želji da ovekoveči prostranstva neiskvarena dodirom čoveka i savremenom civilizacijom, daleko od haosa, buke i užurbanog ritma moderne svakodnevice. On, ne samo da oživljava uzvišenost i lepotu prirode, već svojom sklonošću da oblike predstavi do najsitnijih detalja u mekim prelazima, stvara novi svet – nežan, gotovo poetičan.