Žarko Smiljanić Grafike

,, Kada sam pre dosta godina video prve grafike Žarka Smiljanića, osetio sam da prelazim u jedan drugi svet, svet prirode, spokojstva, svetla, senki, osame i tišine...
Svet naročite estetizovanosti, veoma različit od onoga u kojem provodimo većinu dana svog ovozemaljskog života...

,, Grafike Žarka Smiljanića jednostavno traže od nas i da ih oslušnemo i shvatimo nedodirljivu mirnoću kojom su sve natopljene, nagnaju nas da bar malo sanjamo, da pobegnemo u netaknuti svet tu iza i oko nas, svet koga smo se nesvesno odrekli.

,, Žarko Smiljanić finim grafičkim tkanjem, izuzetnom senzibilnošću i tonskom iznijansiranošću otiskuje delove predela...Njegov potez nekad je minuciozan, drugi put vibrantan, ali uvek siguran i precizan. Korišćenjem odabrane tonske skale dočarava poetsko lirski štimung.
Žarko Smiljanić poseduje raskošno umeće grafičkog zanata i osobeno osećanje sveta i prirode. Kombinovanjem grafičkih tehnika duboke štampe, ostvaruje kompozicije jedinstvenih, istančanih rešenja i nadrealne atmosferske bajkovitosti.

,, Grafike izvedene izvanrednim umećem. Smiljanić ploču gradi brižljivo, strpljivo, dugotrajnim procesom obrade, klasičnim tehnikama duboke štampe, akvatinta, meka prevlaka, mecotinta. Poput starih majstora. U tradiciji plemenitih zanatskih veština. Uglavnom u dve ploče, gde često prva ploča nosi mahovinastu, travnatu podlogu zelene, bogate strukture, a druga ploča somotastom crnom definiše predeo, svetlost i senku...

,, Njegovi grafički listovi su jednostavni i prepoznatljivi. To je svijet tišine, koja zrači sa zatalasanih brda i polja baršunaste mekoće, iznad kojih se prostire široko nebo, sivo ili tamno. Naizgled, to su jednostavni prizori iz prirode, koji se sastoje od dvije, tri široke površine, znalački odabrane i čvrsto komponovane u cjeline...
Smiljanić je sav uronio u svoj poetski svet, nezainteresovan za prolazne, pomodne trendove, koji se brzo smenjuju na likovnoj sceni. Ovi predeli, nenaseljeni ljudskom figurom su poetska viđenja jednog davnog i čistog sveta, prepuštenog beskonačnoj tišini vremena...

,, Lirska intimistička konteplativnost, obeležila je grafičke listove Žarka Smiljanića. Ničeg impulsivnog nema na njegovim grafikama, već samo suzdržane lirike i smirenog, sutonskog temperamenta. Sklad, prefinjenost i harmoničnost, idejne su odrednice koje su trajno obeležile grafički opus ovog grafičara... Ovog umetnika zanimaju onirijski, arhetipski predeli, izuzetno složenog registra svetlosti i senki. Na tim predelima raskošnim ili pustim, uhvaćenim u doba sutona ili praskozorja, on istražuje mističnu konstelaciju izmedju drveta i vremena. Magičnost i metafizičnost Smiljanićevih prizora jeste u neobičnoj lepoti razmera drveta, zemlje i neba, u njihovoj nedokučivosti, ali i božanskom dodiru.

,, Smiljanić svoje grafike stvara predano, sa beskonačnom strpljivošću i preciznošću, u želji da ovekoveči prostranstva neiskvarena dodirom čoveka i savremenom civilizacijom, daleko od haosa, buke i užurbanog ritma moderne svakodnevice. On, ne samo da oživljava uzvišenost i lepotu prirode, već svojom sklonošću da oblike predstavi do najsitnijih detalja u mekim prelazima, stvara novi svet – nežan, gotovo poetičan.

,, Na Smiljanićevim grafikama nema figuralnih motiva, nema ljudi... Tu su biljke, predmeti, nebeski svod, sedam Vlašića. Učini nam se da nema života, međutim mnogo je životnog u tim grafikama, tu je život, tu su ljudi - samo ih treba otkriti.